Прозори, балконска и кућна врата су елементи омотача објекта. У том омотачу они имају јасно дефинисане технике и обликовне карактеристике. Са становишта функција објекта отвори представљају места кроз која се остварују просторне, физике и визуелне везе објекта са његовом непосредном околином. У обликовном смислу, отвори представљају један од основних елемената којима се дефинише изглед објекта.

Распоред и величина отвора битно одређују изглед објекта. Са становишта грађевинске физике, отвори у омотачу и елементи у отворима, као и спојеви елемената са омотачем, представљају слаба места и захтевају посебну пажњу, од пројектовања и извођења, до експлоатације и одржавања.

Класификација прозора:

Према положају на објекту: прозори на фасадном зиду, континуалне застакљене фасаде, прозори на кровним баџама и кровни прозори.
Према начину отварања крила, прозори могу бити: окретни, отклопни, обртни, клизни, фиксни и комбиновани
Према материјалима: дрвени, метални (алуминијум и челик ), пластични материјали (ПВЦ) и комбинације материјала, најчешће дрво и алуминијум.
Према основном типу конструкције, прозори могу бити: једноструки, са једноструким или термоизолационим стаклом и двоструки, са спојеним крилима или са одвојеним крилима и кутијом.
Према типу застакљења: прозори са једноструким стаклима, са термоизолацоним стаклима и прозори са специјалним стаклима (изолациона стакла за топлоту, буку, сунчево зрачење, сигурносно и непровидно стакло).